9省区非遗项目在河南展演 其中国家级项目18个
Емпири?а, практично искуство ?е зна?е, засновано на научним чи?еницама, прикуп?еним искуственим посматра?ем. По?ам потиче из грчког ?езика и преводи се као ?наука о искуству“.[1] Емпири?у често меша?у са по?мом индукци?е, што ?е погрешно ?ер за разлику од индукци?е она има сигурну вредност. Свака емпири?а у себи садржи и дедукци?у (т? поступак ко?им се из општег суда изводи неки други, посебни или по?единачни суд, а ова? по?единачни суд логички нужно следи из општи?ег, али не мора бити и истинит). Тако емпири?а може бити премиса очигледне дедукци?а, док сама има у себи скривену дедукци?у.
Емпири?а, аналоги?а индукци?а, дедукци?а и логика
уреди
?За вредност аналоги?е сматра се да ?е претпостав?ена вредност, док ?е вредност индукци?е, уколико ?е потпуна, сигурна вредност, али ако ?е непотпуна, онда ?е она претпостав?ена вредност. Наиме у аналоги?и нема гаранци?е за истинит зак?учни суд, али ?е ве?а вероватно?а ако се упоре?у?у битне особине или сво?ства. Док ?е индукци?а логичка метода т?. врста посредног зак?учка код ко?ег се полази од по?единачног ка општем.[2]
Емпири?у често брка?у са по?мом индукци?е, што ?е погрешно ?ер за разлику од индукци?е она има сигурну вредност. Свака емпири?а у себи садржи и дедукци?у (т? поступак ко?им се из општег суда изводи неки други, посебни или по?единачни суд, а ова? по?единачни суд логички нужно следи из општи?ег, али не мора бити и истинит). Тако емпири?а може бити премиса очигледне дедукци?а, док сама има у себи скривену дедукци?у.
Емпири?а ?е како Ибн Сина, или Абу Али ел Хусеин ибн Сина (латинизовано: Авицена; 980 — 1037), наводи у сво?о? к?изи ?Шифа“, спо? рад?е чулних органа и директног опажа?а и размиш?а?а силогистичке врсте, не индуктивне, или аналошке процесе. Размиш?а?е нема четврти облик (а да ни?е дедукци?а, индукци?а и аналоги?а) иако су математичари логичари утврдили нешто тако.[3]
Вредност емпири?е се не могу негирати иако су неки филозофи логичари то покушавали (нпр Аристотел). Емпири?а садржи у себи ?едну врсту дедукци?е, али као и сама дедукци?а ни?е део логике, али ?е логика заснована на вредности емпири?е. Сви логичари потвр?у?у да ?е емпири?а ?едан од сигурних начела, и да ?едан од шест начела ко?е користимо у демонстраци?ама.[4]
Знача? емпири?а за процес об?ективног размиш?а?а
уредиДа би у сво?им размиш?а?има кориговали суб?ективност, ?уди су увели науку као критери?ум об?ективности. Об?ективно размиш?а?е спозна?е ограничава сопствено размиш?а?е и тада се ствари посматра?у шире, али никада потпуно об?ективно. Утица?е из средине човек регистру?е преко чула. Резултати спо?них утица?а манифесту?у се кроз емотивне центре интересно за неког по?единца. У равнотежи утица?а и резултата код по?единца се формира равнотежа размиш?а?а ?единке. Равнотежно размиш?а?е ?е об?ективно размиш?а?е, о томе како ствари функционишу. Размиш?а?е померено од стварности ?е суб?ективно интересно размиш?а?е.
Познато ?е из литературе да се размиш?а?е ?единке заснива на претпоставкама, зато што ?е оно комбинаци?а искуства (ко?е ?е увек недово?но) и незна?а ?единке ко?е ?е огромно, а под притиском потреба ко?е треба брзо решити. У томе се огледа улога емпири?ских искуства ко?а коригу?у претпоставке по?единца т?. ?ихову суб?ективност и уводи га у об?ективни?е размиш?а?е.
Настанак об?ективног, емпири?ски доказивог размиш?а?а, почетак ?е посматра?а шире слике стварности и излазак из егоистичног суб?ективно-интересног посматра?а стварности. Ме?утим и у емпири?ском размиш?а?у посто?е разне истине. Па тако филозофи?е и религи?е има?у сво?е, а емпири?ске науке сво?е истине.
Знача? емпири?е за разво? свести
уредиСимболска представа посматраног система човека ?е начин како ?егова свест разуме чулне информаци?е. Достигнути ниво свести човека настао ?е као генеза разво?а по генераци?ско? дубини. Та? процес прати разво? више чула као разво? система вишеструке детекци?е стварности. Депонова?е симболских представа и бро?них искустава кроз разво? мозга пове?ава капацитет свести. То ?е утица? искуства ко?и утиче на систем биолошког разво?а.
Способност груписа?а искуствених представа у мисли, мисли у иде?е, у саде?ству са симболизмом писма, омогу?или су човеку данаш?и разво?. Симболизмом писма човек ?е вршио обуку мозга у прожив?еним искуствима претходних генераци?а. Разумева?е представе симбола зависи од емпири?ског искуства. ?единке биолошког система разуме?у стварност преко симболских представа ко?е се групишу са свесним искуством у мисли ко?е производе зак?учке у облику иде?а свести. Процес депонова?а симболских представа ограничен ?е чулима ?единке и ?еним достигнутим свесним капацитетом. Ово ?е посебно изражено код ?единки ко?е поседу?у ма?и бро? чула.
Свест ?е резервоар искустава и из ?их постав?ених зак?учака преко ко?их човек разуме стварност. То ?е процес у разво?у. Мисли су непрекинути ток искуствених симболских представа ко?е се групишу. Мисли се групишу у иде?е. Мисли се групишу у свести и разви?а?у у разумева?е. Разумева?е ?е ограничено. Свест човека разумева стварност преко симболских представа са ци?ем разво?а по?единца (унутар система разво?а групе). Свест по?единца разуме стварност, изме?у осталог, преко бро?них искустава и на основу ?их достигнутих зак?учака (иде?а).
Референце
уреди- ^ Миха?ло Попови? Теори?а и емпири?а, Круг Commerce. ISBN 978-86-80269-04-7.
- ^ Cajetan, Tommaso De Vio, (1498), De Nominum Analogia, P.N. Zammit (ed.), 1934, The Analogy of Names, Koren, Henry J. and Bushinski, Edward A (trans.), 1953, Pittsburgh: Duquesne University Press.
- ^ Burhan [????? - demonstracija] iz knjigeMantiku?-?ifa [???? ??????], Egipatsko izdanje. стр. 223.
- ^ Burhan, стр.?95–97, 223, 331.
Литература
уреди- CAMPBELL, D.T. and STANLEY, J.C. (1966): Experimental and Quasi-Experimental Designs for Research, Houghton Mifflin College.
- DUBIN, R. (1978): Theory Building (Revised Edition), The Free Press, New York.
- YIN, R. K. Case Study Research: Design Methods. 1994.. Second Edition, Sage Publications, San Francisco
Спо?аш?е везе
уреди- Empirical Research - Ithaca College Library (?език: енглески)
