黄国均与遵义市大林弯采矿厂、苏芝昌合伙纠纷案

百度 凤凰国际iMarkets讯北京时间周五(3月23日)，据俄罗斯媒体《生意人报》报道，贸易战两大受害者俄罗斯和中国或将联手在世贸组织抗击美国征收进口关税的政策。

Соци?ализам (енгл. socialism, фр. socialisme, нем. Sozialismus; порекло према лат. socialis — ’друштвени’, ’савезнички’), по?ам ко?и означава изразито модерне и прогресивне политичке и економске иде?е и теори?е ко?е кра??им ци?ем сво?их идеала теже превазилаже?у и коренитом раскиду са системом светског капитализма ради успостав?а?а уре?е?а глобалног карактера базираног на глобалним средствима за производ?у и расподелу у за?едничком власништву и под демократским управ?а?ем од стране целе глобалне за?еднице у ци?у производ?е само за потребе. Настао ?е у 18. веку у Европи као модерни одговор на индустри?ализаци?у и капитализам. Соци?ализам се кроз истори?у свог разво?а по?ав?ивао унутар различитих политичких концепци?а и теори?а, од ко?их су на?знача?ни?е: анархизам различитих стру?а, марксизам различитих стру?а, демократски соци?ализам, соци?алдемократи?а, религи?ски соци?ализам (хриш?ански соци?ализам, исламски соци?ализам и сл.), утопи?ски соци?ализам, бо?шевизам (ауторитарни комунизам) итд.

Црвена застава, симбол покрета соци?алне правде и соци?ализма

Свака вари?анта соци?алистичке иде?е насто?и у индустри?ализованом друштву остварити друштвени поредак у ко?ем не?е посто?ати капитализам, у ко?ем ?е се превази?и приватно власништво у економи?и, а привредна средства и економи?а бити став?ени под ?авну демократску контролу.

Увод

Централне вредности за?едничке свим облицима соци?ализма ?есу критика приватног власништва у економи?и и теж?а да привредна средства и економи?а буду став?ени под ?авну демократску контролу (или барем неки делимични облик ?авне контроле), те начело друштвене ?еднакости. По?авни облици соци?ализма ме?усобно се разлику?у по начину (средствима) ко?им ?е се те вредности пости?и. Соци?ализам ?е изразито савремена и модерна иде?а, иако се садржа? по?ма соци?ализма може прона?и ве? у раним искуствима човечанства, у по?единим етичко-религи?ским уче?има, у пракси неких религи?ских за?едница, од ?удаизма, ислама, хриш?анства, будизма до разних других религи?ских група, односно у уче?има свих оних ко?и су бо?е друштво покушавали пости?и концепци?ама праведности утеме?еним на ?еднакости, братству и сестринству.

У том смислу елементи соци?алистичког миш?е?а могу се прона?и у делима разних писаца (Т. Кампанела, Томас Мор). У делу Утопи?а из 1516. године Томас Мор указу?е да ?тамо где ?е власништво приватно, где ?е новац мерило свих ствари, тешко ?е и немогу?е да за?едница има праведну владу”.

Утопи?ски соци?ализам

Утопи?ски соци?ализам ?е био спонтани низ политичких и друштвених иде?а средине 19. века, ко?е су се ?авиле по?авом индустри?ске револуци?е и раног капитализма. Истовремено су се по?авили и мислиоци као Роберт Овен и Шарл Фури?е ко?и су имали иде?е блиске касни?им соци?алистичким иде?ама промене друштва. Шарл Фури?е ?е тежио изград?и друштва на основу фаланстери?а, односно модела уравнотежених за?едница, ко?е би функционисале као акционарска друштва, чи?и би се доходак делио ме?у члановима друштва, па никакав облик власти не би био потребан. Сен Симон се заузимао за нови друштвени поредак са централизованом структуром у ко?ем ?е уместо владавине капиталиста друштвом управ?ати научници и на?учени?и чланови друштва, а Роберт Овен се усмерио на синдикално и задружно радничко удружива?е. Реч ’соци?алиста’ први пут се по?авила 1827. године у часопису Cooperative Magazine, ко?и ?е уре?ивао Роберт Овен, а реч ’соци?ализам’ у часопису Le Globe 1832. године.

Утопи?ски соци?ализам се често опису?е као представ?а?е визи?а и контура имагинарних буду?их друштава, при чему су позитивни идеали главни разлог за крета?е друштва у таквом правцу. Касни?и соци?алисти и критичари утопи?ског соци?ализма сматрали су да утопи?ски соци?ализам ни?е утеме?ен у стварним матери?алним условима посто?е?ег друштва.

Као по?ам или етикету на?чеш?е се користи или се користио за дефиниса?е оних соци?алиста ко?и су живели у прво? четвртини 19. века, а касни?е су соци?алисти ознаку утопи?ски приписали као погрдницу да би наговештавали наивност и одбацивали ?ихове иде?е као маштовите и нереалне.

?една к?учна разлика изме?у утопи?ских соци?алиста и осталих соци?алиста (ук?учу?у?и ве?ину марксиста и анархиста) ?есте та што утопи?ски соци?алисти углавном не веру?у да ?е било какав облик класне борбе или соци?алне револуци?е потребан за по?аву соци?ализма. Утопи?ски соци?алисти сматра?у да ?уди свих класа могу доброво?но усво?ити сво? план за друштво ако ?е он представ?ен увер?иво. Осе?а?у да се ?ихов облик кооперативне за?еднице може успоставити ме?у истомиш?еницима унутар ве? посто?е?ег капиталистичког друштва и да ?ихове мале експерименталне за?еднице комуналних насе?а унутар самог капитализма могу демонстрирати извод?ивост свог плана за друштво.

Анархизам

Анархизам ?е школа миш?е?а унутар соци?алистичке теори?е и соци?алистичког покрета. Инспирисани иде?ама мутуалисте П?ера Жозефа Прудона и праксом Париске комуне из 1871. године анархисти Михаил Баку?ин и Петар Кропоткин су ме?у првима разви?али теори?е о антиауторитарном бескласном друштву, залажу?и се за друштво без приватног власништва и репресивних делова посто?е?е капиталистичке државе.

?Анархизам”, ?слободарски соци?ализам”, ?антиауторитарни соци?ализам” или ?бездржавни соци?ализам” ?е скуп антиауторитарних, антиетатистичких и слободарских политичких филозофи?а унутар соци?алистичког покрета ко?и критику?у државносоци?алистичку концепци?у соци?ализма као облик државног капитализма у ко?ем ма?инска и оту?ена бирократи?а задржава централизовану контролу над економи?ом и диригу?е масама, уместо да становништво преузме мо? у сво?е руке. Критику?е робова?е плати и надници на радном месту, а афирмише самоуправ?а?е произво?ача и стваралаца, те децентрализоване демократске структуре политичке организаци?е.

Слободарски соци?ализам често критику?е репресивне елементе посто?е?е капиталистичке државе и тврди да се друштво ко?е се теме?и на слободи и правди може пости?и ?едино превладава?ем ауторитарних и репресивних институци?а ко?е контролишу средства за производ?у и расподелу и подре?у?у ве?ину радног и обесправ?еног становништва власничко? капиталистичко? класи или политичко? и економско? елити. Слободарски соци?алисти се залажу за децентрализоване демократске структуре засноване на федералним или конфедералним удруже?има, формираним на принципима директне демократи?е и демократских тела, као што су савети произво?ача. Разлику?е се од ауторитарног и авангардистичког приступа бо?шевизма и ле?инизма, али и реформизма фаби?анизма и Берншта?нове верзи?е соци?алдемократи?е.

Облици и соци?алистичко крило прошлих и садаш?их политичких филозофи?а и покрета ко?и се обично опису?у као слободарско соци?алистички ук?учу?е анархизам (посебно анархистичке школе миш?е?а као што су анархосоци?ализам, анархосиндикализам, анархоколективизам, зелени анархизам, мутуализам и соци?ални анархизам), затим слободарски марксизам, луксембургизам, по?едине верзи?е демократског соци?ализма, аутономизам, соци?ализам савета, партиципизам и револуционарни синдикализам.

Марксизам

Марксизам ?е филозофски правац, социолошка теори?а, критика политичке економи?е и политичка филозофи?а револуционарног соци?ализма утеме?ена на списима немачког филозофа Карла Маркса (по коме ?е добио име) и Марксовог при?ате?а и сарадника Фридриха Енгелса. Од свих тих списа ?е на?важни?а Марксова недовршена к?ига Капитал (нем. Das Kapital).

Сво?е мотиве, метод и основне категори?е црпи на преиспитива?у енглеске политичке економи?е, француског соци?ализма и немачке идеалистичке филозофи?е из прве половине 19. века у свом насто?а?у да капиталистичко друштво надогради на научном и револуционарном основу. Марксизам истори?у тумачи кроз сукоб повлаш?ених и потлачених друштвених класа, и сматра да ?е експлоатаци?а рада, иде?не заблуде и ауторитарни односи бити превладани ствара?ем бескласног друштва.

Политичка пракса ко?а ?е теме?ена на радовима Маркса и Енгелса може да обухвата различите облике политика и мисли као и академско истражива?е унутар многих по?а. Иако посто?е многе теори?ске и практичне разлике изме?у различитих облика марксизма ве?ина дели:

• паж?у на матери?алне услове ?удских живота и друштвене односе ме?у ?удима
• став да свест ?уди о условима ?ихових живота одражава те матери?алне услове и односе
• разумева?е класе у погледу различитих економских производних односа и као одре?ени положа? унутар тих односа
• разумева?е матери?алних услова и друштвених односа као истори?ски проме?иве
• поглед на истори?у према ко?о? класна борба, т?. разви?а?у?и сукоб изме?у класа са супротним интересима, изгра?у?е свако истори?ско раздоб?е и покре?е истори?ску промену
• симпати?а према радничко? класи и свим обесправ?енима

Главне тачке раздора ме?у марксистима ?е степен ?ихове посвете према радничко? револуци?и као средства постиза?а ?удске еманципаци?е и просветите?ства и тачан механизам ко?им се таква револуци?а може успешно извести.

Унутар марксизма посто?е различите стру?е, ко?е су чак и у ме?усобном сукобу у погледу теори?ских и методолошких поставки матери?алистичког схвата?а истори?е, али и критике политичке економи?е. Све то чини да ?е веома тешко дати ?единствену дефиници?у марксизма, пошто се он и данас разви?а у критичко? дистанци према претходним полазиштима, у различитим културним срединама и обзиром на актуелне кризе капиталистичког система ко?и ?е у ме?увремену добио глобалне размере, како у погледу распростра?ености у друштвима широм света, али и као ме?ународног економског поретка.

Карл Маркс и Фридрих Енгелс

Карл Маркс ?е био изразито утица?ни немачки филозоф, политички економиста и револуционарни соци?алиста. Маркс се дотицао великог бро?а различитих проблема, ук?учу?у?и оту?е?е и израб?ива?е радника, капиталистички начин производ?е и истори?ски матери?ализам. Ипак, на?познати?и ?е по анализи истори?е у контексту класних борби, као што ?е то сажела почетна реченица у Манифесту: ?Истори?а свих досадаш?их посто?е?их друштава ?е истори?а класних борби.”.

Фридрих Енгелс ?е био немачки политички филозоф 19. века. Он ?е развио антикапиталистичку иде?у уз Маркса.

Први пут су се сусрели лично у септембру 1844. године. Открили су да има?у сличне погледе на филозофи?у и капитализам, те су одлучили да раде за?едно, направивши одре?ен бро? радова ме?у ко?е спада ?Света породица”. Након што ?е француска влада депортовала Маркса из Француске у ?ануару 1845. године Енгелс и Маркс су одлучили да се преселе у Белги?у ко?а ?е тада омогу?авала ве?у слободу изражава?а него неке друге зем?е у Европи. Енгелс и Маркс вратили су се у Брисел у ?ануару 1846. године где су засновали одбор за кореспонденци?у.

1847. године Енгелс и Маркс су за?едно започели писати ?едан памфлет теме?ен на Енгелсовим Принципима. Довршили су памфлет од 12.000 речи у шест седмица написавши га таквим начином да иде?а антикапитализма буде разум?ива широ? публици и издали га као Манифест у фебруару 1848. године. У ма?у те године Белги?а ?е избацила Маркса и Енгелса. Преселили су се у Келн где су започели издавати радикалне новине ?Neue Rheinische Zeitung”. 1849. године Маркс и Енгелс су морали напустити Немачку и сместили су се у Лондон. Пруске власти су вршиле притисак на британску власт да их обо?ицу избаци, али преми?ер Лорд ?он Расел ?е то одбио. Само са новцем ко?и ?е ?едино Енгелс могао зарадити, породица Маркс ?е живела у тешком сиромаштву.

После Марксове смрти у 1883. години Енгелс ?е посветио остатак свога живота уре?у?у?и и преводе?и Марксове списе. Али, и знача?но допринио феминистичко? теори?и видевши на примеру узорка моногамног брака доминаци?у мушкарца над женом. У том смислу повезу?е антикапиталистичку теори?у са породицом тврде?и да су мушкарци доминирали женама, као што ?е капиталистичка класа доминирала радницима. Енгелс ?е умро у Лондону 1895. године.

Рани утица?и

Класични марксизам ?е био под утица?ем различитих мислилаца. Ти мислиоци се могу поделити на три групе:

• Немачки филозофи у ко?е спада?у: Имануел Кант, Георг Вилхелм Фридрих Хегел, Лудвиг Фо?ербах
• Енглески и шкотски политички економисти у ко?е спада?у: Адам Смит и Давид Рикардо
• Француски друштвени теоретичари у ко?е спада?у: Жан Жак Русо, Шарл Фури?е, Сен Симон, П?ер Жозеф Прудон, Флора Тристан, Лу? Блан

Остали утица?и су:

• Антички матери?ализам (Епикур, Лукреци?е)
• ?анбатиста Вико
• Луис Хенри Морган

Главне иде?е

Главне иде?е Марксовог и Енгелсовог сабраног дела ук?учу?у:

• средства производ?е: Средства производ?е су комбинаци?а средства рада и предмета рада кориш?ени од радника да раде производе. У средства рада спада?у стро?еви, алати, опрема, инфраструктура и ?све оне ствари помо?у ко?их ?удско би?е делу?е на предмет рада и претвара га”. У предмет рада спада?у сирови матери?али и матери?али директно преузети из природе. Средства производ?е сама по себи не производе ништа – радна снага ?е потребна да се производ?а успостави.
• начин производ?е: Начин производ?е ?е одре?ена комбинаци?а производних сила (ук?учу?у?и средства производ?е и радну снагу) и друштвених и техничких производних односа (у што спада власништво, мо? и контролни односи ко?и влада?у производном имовином друштва често кодификовани као закон; кооперативни радни односи и облици повезива?а; односи ме?у ?удима и предметима ?иховог рада и однос изме?у друштвених класа).
• база и надград?а: Маркс и Енгелс користе метафору ?база-надград?а” да об?асне иде?у да тоталитет односа изме?у ?уди обзиром на ?друштвену производ?у ?ихових посто?а?а” облику?е економски теме? на ко?ем израста надград?а политичких и легалних институци?а. Бази саодговара друштвена свест у ко?у спада?у религи?ске, филозофске и остале велике иде?е. База услов?ава обо?е, надград?у и друштвену свест. Конфликт изме?у разво?а матери?алних продуктивних сила и производних односа узроку?е соци?алне револуци?е и исходна промена у економском теме?у ?е пре или касни?е довести до преобликова?а надград?е. Али за Маркса процес ни?е ?едносмеран – рефлексиван ?е. Теме? одре?у?е надград?у у прво? инстанци и оста?е теме? облика друштвене организаци?е ко?а тада може поновно деловати на оба дела метафоре ?база-надград?а”. Однос изме?у надград?е и базе се сматра ди?алектичним, а не као дистинкци?а изме?у два права ентитета ?у свету”.
• класна свест: Класна свест значи самосвест класе и свог капацитета да чини у свом рационалном интересу.
• идеологи?а: Иако ни?е одредио општу дефиници?у идеологи?е, Маркс ?е неколико пута употребио термин да одреди производ?у призора друштвене стварности. Према Енгелсу, ?идеологи?а ?е процес постигнут од тзв. мислиоца свесно, тачно ?е, иако лажном свеш?у. Праве мотивишу?е силе ко?е га подстичу оста?у му непознати; другачи?е то не би био идеолошки процес. Према томе, замиш?а лажне или на први поглед мотивишу?е силе”. Због тога што влада?у?а класа контролише средства производ?е, надструктура друштва као и ?ена влада?у?а правила ?е бити одре?ена према томе шта ?е у на?бо?ем интересу влада?у?е класе. Као што ?е Маркс рекао славно у Немачко? идеологи?и, ?иде?е влада?у?е класе су у свако? епохи влада?у?е иде?е т?. класа ко?а влада матери?алним силама у друштву истовремено влада ?еговим интелектуалним силама”. Према томе, идеологи?а друштва ?е од изразите важности, ?ер збу?у?е оту?ене групе и може створити лажну свест као фетишизам робе (гледа?у?и на рад као капитал ~ деградаци?а ?удског живота).
• истори?ски матери?ализам: Истори?ски матери?ализам ?е први артикулисао Маркс, иако сам ни?е користио та? термин. Оно тражи узроке разво?а и промена у ?удским друштвима у смислу у ко?ем ?уди колективно ствара?у средства за живот, према томе, дава?у?и нагласак кроз економску анализу на све што коегзистира са економским теме?ом друштва (нпр. друштвене класе, политичке структуре, идеологи?е).
• политичка економи?а: Термин ?политичка економи?а” ?е оригинално значио проучава?е услова под ко?им ?е организована производ?а у државама новостворених капиталистичких система. Према томе, политичка економи?а проучава механизам ?удске активности у организова?у матери?ала и механизам расподеле суфицита и дефицита ко?и су резултат те активности. Политичка економи?а проучава како средства производ?е или одре?ени?е капитал се манифесту?е у економско? активности.
• експлоатаци?а: Маркс споми?е експлоатаци?у целог сегмента или класе друштва од другога. Види ?у као инхерентно сво?ство и к?учни елемент капитализма и слободног тржишта. Профит ко?и ?е добио капиталиста ?е разлика изме?у вредности производа учи?ен од стране радника и наднице ко?у радник доби?а; другим речима, капитализам делу?е на теме?у пла?а?а радника ма?е од пуне вредности ?еговог рада, тако да капиталистичка класа може имати профит.
• оту?е?е: Маркс споми?е оту?е?е ?уди од аспекта ?удске природе. Оту?е?е опису?е об?ективне знача?не ситуаци?е особе у капитализму – ни?е нужно да оне веру?у или осе?а?у да су оту?ени. Он веру?е да ?е оту?е?е систематски резултат капитализма.

Класа

Маркс ?е сматрао да идентитет друштвене класе ?е доби?ен од ?еног односа према средствима производ?е (у опозици?и према томе да ?е класа одре?ена само по богатству т?. нижа класа, сред?а класа и висока класа).

Маркс опису?е неколико друштвених класа у капитализму, примарно:

• радничка класа: Они индивидуалци ко?и прода?у сво?у радну снагу (и, према томе, дода?у вредност производу) и она? ко у капиталистичком начину производ?е не поседу?у властита средства производ?е. Према Марксу, капиталистички начин производ?е ствара услове ко?и дозво?ава?у капиталистичко? класи да израб?у?у радништво због чи?енице да радна снага радника ствара додану вредност ве?у од наднице радника.
• капиталистичка класа: они ко?и поседу?у средства производ?е и купу?у радну снагу од радништва ко?и су компензовани надницом и, према томе, израб?у?у радништво.

Капиталистичка класа се може да?е поделити на врло богату капиталистичку класу и малу капиталистичку класу. Мала капиталистичка класа су они ко?и запош?ава?у рад али и раде сами. То могу бити мали власници, се?аци ко?и има?у зем?у и трговачки радници. Маркс ?е предвидео да ?е мала капиталистичка класа евентуално бити уништена непрестаним изум?ива?ем нових средстава производ?е, те да ?е велики део мале капиталистичке класе бити гурнут у радништво.

Маркс ?е идентификовао и друге класе као:

• лумпенпролетари?ат: Криминалци, вагабунди, прос?аци итд. ?уди ко?и нема?у места у економским системима и ко?и би се продали на?ве?ем пону?ивачу.
• зем?опоседници: Класа ?уди ко?и су били истори?ски важни од ко?их неко ?ош има богатство и мо?.
• се?аштво и по?опривредници: Ову класу ?е гледао као неорганизовану и неспособну да изврши промену. Веровао ?е и да ?е та класа нестати од ко?е ?е ве?ина постати радништво, а остали зем?опоседници.

Теори?а истори?е

Истори?ски матери?ализам, теори?а матери?алистичког схвата?а истори?е према ко?о? начин производ?е матери?алног живота услов?ава разво? друштвеног, политичког и културног живота. Основне методолошке поставке те теори?е изнео ?е Карл Маркс у Немачко? идеологи?и 1846. године, а потпуно их разрадио у Прилогу критици политичке економи?е 1859. године. Маркс истори?у види као процес у ко?ем се законито изме?у?у друштвено-економске формаци?е (ловачко-сакуп?ачка за?едница, робовласништво, феудализам, капитализам), а оне су одре?ене иск?учиво степеном разво?а матери?алних производних снага. На основу те теори?е пото?а марксистичка историографи?а у сво?им истражива?има ?е дала предност економско? анализи у истори?ским истражива?има, из ко?е се тумачило друштво у целини.

Поставке истори?ског матери?ализма ко?е су сажето изражене у Марксовом предговору за ?Прилог критици политичке економи?е” из ?ануара 1859. године у Лондону:

У друштвено? производ?и свога живота ?уди ступа?у у одре?ене, нужне односе, независне од ?ихове во?е, односе производ?е, ко?и одговара?у одре?еном степену развитка ?ихових матери?алних производних снага. Целокупност тих односа производ?е сачи?ава економску структуру друштва, реалну основу, на ко?о? се диже правна и политичка надград?а и ко?о? одговара?у одре?ени облици друштвене свести. Начин производ?е матери?алног живота услов?ава процес соци?алног, политичког и духовног живота уопште. Не одре?у?е свест ?уди ?ихово би?е, ве? обрнуто, ?ихово друштвено би?е одре?у?е ?ихову свест. На извесном степену свог развитка долазе матери?алне производне снаге друштва у противреч?е са посто?е?им односима производ?е, или, што ?е само правни израз за то, са односима сво?ине у чи?ем су се оквиру дотле кретале. Из облика разви?а?а производних снага ти се односи претвара?у у ?ихове окове. Тада наступа епоха соци?алне револуци?е. Са променом економске основе врши се спори?е или брже преврат читаве огромне надград?е. При посматра?у оваквих преврата мора се увек разликовати матери?ални преврат у економским условима производ?е, ко?и се да констатовати са тачнош?у физичких наука, од правних, политичких, религиозних, уметничких или филозофских, укратко, од идеолошких облика у ко?има ?уди поста?у свесни тога сукоба и борбом га решава?у. Као што се нека индивидуа не оце?у?е по ономе шта она о себи мисли да ?есте, тако се ни о овакво? превратно? епохи не може стварати суд из ?ене свести, ве? — напротив — та свест мора да се об?аш?ава из противречности матери?алног живота, из посто?е?ег сукоба ме?у друштвеним производним снагама и односима производ?е. Никада нека друштвена формаци?а не пропада пре него што буду разви?ене све производне снаге за ко?е ?е она дово?но пространа, и никад нови, виши односи производ?е не наступа?у пре него што се матери?ални услови ?ихове егзистенци?е нису ве? родили у крилу самог старог друштва. Према томе, човечанство постав?а себи увек само оне задатке ко?е може да реши, ?ер кад тачни?е посматрамо, увек ?емо на?и да се сам задатак ра?а само тамо где матери?ални услови за ?егово реше?а ве? посто?е или се бар налазе у процесу свог наста?а?а. У општим лини?ама могу се ази?атски, антички, феудални и модерни буржоаски начини производ?е означити као прогресивне епохе економске друштвене формаци?е. Буржоаски односи производ?е ?есу послед?и антагонистички облик друштвеног процеса производ?е, не антагонистички у смислу индивидуалног антагонизма, него антагонизма ко?и потиче из друштвених животних услова индивидуа, али у исти мах производне снаге ко?е се разви?а?у у крилу буржоаског друштва ствара?у матери?алне услове за реше?е тог антагонизма. Зато се са том друштвеном формаци?ом завршава предистори?а ?удског друштва.

У општем погледу Маркс и Енгелс су идентификовали неколико друштвено-економских формаци?а разво?а матери?алних услова ко?е су се по?авиле у истори?и света и ко?е би настале евентуалном еманципаци?ом радног и обесправ?еног становништва у буду?ности:

• Ловачко-сакуп?ачка за?едница или примитивна бескласна за?едница: ви?ена ?е у кооперативним племенским и трибалистичким друштвима у далеко? прошлости човечанства.
• Робовласничко друштво: открива?ем по?опривреде и обраде зем?е наста?е приватно власништво, подела рада, племена се шире и да?е насе?ава?у, те се ?ав?а класна подела ?уди на робове и робовласнике.
• Феудализам: зем?опоседничка аристократи?а поста?е влада?у?а класа на основу феудалног власништва и власти, на чи?о? зем?и мора?у да раде кметови. Трговци се полако претвара?у у прве капиталисте.
• Капитализам: успостав?а се влада?у?а класа капиталиста ко?а располаже новчаним капиталом и средствима за производ?у и расподелу на основу ко?их експлоатише радничку класу и све обесправ?ене под формом слободног уговора.
• Прогресивна бескласна за?едница (ко?а се може називати ?соци?ализам” или ?комунизам”, пошто су то синонимни по?мови): бескласна и бездржавна светска за?едница чи?а би главна обележ?а требала бити: глобални систем, за?едничко власништво, демократско управ?а?е, производ?а само за потребе и бесплатан приступ.

О синонимном значе?у по?мова ?соци?ализам” или ?комунизам”

У радовима Карла Маркса и Фридриха Енгелса се по?мови ?комунизам” или ?соци?ализам” (научни соци?ализам) користе алтернативно, синонимно и наизменично да би се означио ?едан те исти систем, а не нека различита уре?е?а или различити системи. Маркс и Енгелс су употреб?авали та два по?ма наизменично да би означили постреволуционарни светски систем заснован на за?едничком власништву и демократском управ?а?у. Зашто су преферирали термин ?комунизам” на почетку сво?их студи?а и организаци?е, а термин ?соци?ализам” (научни соци?ализам) на кра?у оста?е добро наведено у Енгелсовом ?Предговору енглеском изда?у” из 1888. године као и ?еговом ?Предговору немачком изда?у” Комунистичког манифеста из 1890. године. У прилог томе говори и чувено дело Фридриха Енгелса ?Соци?ализам од утопи?е до науке”, односно у оригиналном називу ?Соци?ализам: утопи?ски и научни”.

?едноставно, у периоду када су Маркс и Енгелс користили термин ?комунизам” он ?е тада био ближи радикално расположеним нижим сло?евима, али ве? кра?ем 19. века ?е термин ?соци?ализам” постао ближи радикално расположеним нижим сло?евима, тако да су сви марксисти од кра?а 19. века до 1917. године? користили термин ?соци?ализам”.

Разлику изме?у по?мова ?соци?ализам” или ?комунизам” ?е први учинио Ле?ин 1917. године како би оправдао бо?шевички про?екат државног капитализма у неразви?ено? и аграрно? Руси?и, па ?е раздво?ио по?ам ?соци?ализам” ко?и ?е назвао првом фазом и по?ам ?комунизам” ко?и ?е назвао вишом фазом, иако су по?мови ?соци?ализам” или ?комунизам” до тада означавали ?едан те исти систем, а прва или прелазна фаза ни?е нити посебан систем, нити посебно уре?е?е ко?е би требало имати посебан назив.

?По?мовно разликова?е” ?е било Ле?иново фабрикова?е. Тачно ?есте да ?е Маркс правио разлику изме?у ?прве фазе комунистичког друштва” и ?више фазе комунистичког друштва” у сво?о? ?Критици Готског програма”. Ме?утим, пошто ?е он као и Енгелс користио по?мове ?соци?ализам” или ?комунизам” наизменично и синонимно како би описао постреволуционарно светско друштво ко?и се базира на за?едничком власништву и демократском управ?а?у, исто тако ?е у ?Критици Готског програма” могао употребити терминологи?у ?прве фазе соци?алистичког друштва” и ?више фазе соци?алистичког друштва”.

Према Марксу и Енгелсу ?соци?ализам” или ?комунизам” су синонимни по?мови ко?и означава?у ?едан те исти систем, а не неке посебне системе, те се могу користити алтернативно или у зависности од личних симпати?а према ?едном од по?мова. Прелазна фаза и раскид са старим системом ни?е посебан систем, као што ни прелаз из феудализма у капитализам ни?е био неки засебан и посебан систем.

Соци?алдемократи?а

Соци?алдемократи?а ?е школа миш?е?а унутар соци?алистичке теори?е и соци?алистичког покрета. У друго? половини 19. века ?е посто?ала епоха марксистичке соци?алдемократи?е, те су тадаш?е соци?алдемократске странке разви?але револуционарне марксистичке програме.

Али, временом се соци?алдемократи?а окренула политичком прагматизму. Прагматична соци?алдемократи?а се фокусира само на минимални програм, ко?им у оквиру институци?а представничке, парламентарне демократи?е и тржишне капиталистичке економи?е насто?и спровести делимичну промену утеме?ену на економско? улози ?авног сектора, ?авним прописима, програмима, инвестици?ама и сервисима ко?и би требало да раде на ублажава?у неправди ко?е наноси нерегулисани, либерални модел тржишне капиталистичке економи?е. Практична реализаци?а такве делимичне промене у оквиру институци?а парламентарне демократи?е и тржишне капиталистичке економи?е обично се назива соци?ално одговорном државом или државом благоста?а.

Соци?алдемократи?а се сматра умереном стру?ом у савременом соци?алистичком покрету. Сматра се да ?е окрета?е умереном и прагматичном курсу допринео теоретичар Едуард Берншта?н.

Бо?шевизам, ле?инизам и лева критика

Бо?шевизам, политичка теори?а, пракса, стру?а и од 1912. године самостална политичка странка у Руси?и.

Након експерименталне Октобарске револуци?е у Руси?и 1917. године, ко?а ?е у демократски изабраним телима ук?учивала различите клубове миш?е?а (у чему ?е на?узорни?е искуство имала Париска комуна), ве? током 1918. године иск?учива?ем из изабраних тела особа других клубова миш?е?а, бо?шевички клуб ?е одлучио да монополизу?е власт и разви?а ?еднопарти?ски државни капитализам у неразви?ено? и аграрно? Руси?и тог времена, са преко 80 посто се?ачког становништва, али под искрив?еном употребом по?мова антикапитализма.

Бо?шевици предво?ени В. И. Ле?ином монополизу?у?и власт у Руси?и су тиме створили нову засебну теори?у и праксу унутар радничког покрета, названу ле?инизам или марксизам-ле?инизам (т?. политику ко?а ?е у ма?о? и ве?о? мери углавном завршила у ста?инизму),? што ?е ?едно време био и потпуно доминантан правац у светском радничком покрету.

Постулате су теме?или на сво?о? интерпретаци?и Марксових и Енгелсових теори?а, прилаго?ава?у?и их неразви?ено?, заостало?, аграрно?, полуфеудално? Руси?и тог времена, ко?а ?е навикла на деспотизам као начин влада?а и одноше?а у друштву. Тако ?е направ?ена произво?на разлика изме?у по?мова ?соци?ализам” или ?комунизам” ко?у ?е учинио Ле?ин 1917. године како би оправдао бо?шевички про?екат државног капитализма у неразви?ено? зем?и, па ?е раздво?ио по?ам ?соци?ализам” ко?и ?е назвао првом фазом и по?ам ?комунизам” ко?и ?е назвао вишом фазом, иако су по?мови ?соци?ализам” или ?комунизам” до тада означавали ?едан те исти систем и користили се синонимно и алтернативно, а прва или прелазна фаза ни?е нити посебан систем, нити посебно уре?е?е ко?е би требало имати посебан назив.

Бо?шевизам ?е монополизова?ем власти, иск?учива?ем из изабраних тела особа других клубова миш?е?а и став?а?ем у илегалу ?иховог делова?а одступио од неких начела о ко?има ?е, поред многих других, нарочито говорила? Роза Луксембург, ко?а ?е критиковала политику бо?шевизма, као извитопере?е радничке револуци?е, зато што радничка револуци?а подразумева демократска тела.

Луксембургова се залагала за демократи?у и нужност револуци?е. Иде?а демократи?е ко?у Stanley Aronowitz назива ?генерализованом демократи?ом у неартикулисаном облику” заправо ума?у?е улогу парти?е, али ?е у ствари врло слично гледиштима Карла Маркса (?Еманципаци?у радничке класе мора осво?ити сама радничка класа”). Луксембургова ?е у сво?им списима о руско? револуци?и и Сов?етском Савезу по?аснила сво?е погледе о демократи?и. Луксембургова ?е рано напала недемократске тенденци?е присутне у руско? револуци?и:

?Без општих избора, неспутане слободе штампе и зборова?а, слободне борбе миш?е?а, изумире живот у свако? ?авно? институци?и, поста?е привидним животом у ко?ем ?единим делатним елементом оста?е бирократи?а. ?авни живот се полако успав?у?е, неколико туцета парти?ских во?а неисцрпне енерги?е и безграничног идеализма диригу?е и влада, под ?има у стварности управ?а десетак истакнутих глава, и од времена до времена позива се на састанке елита радништва да би аплаудирала говорима во?а, ?едногласно прихватила предложене резолуци?е, у основу дакле газдова?е клике - свакако диктатура, али не диктатура пролетари?ата него диктатура шачице политичара, т?. диктатура у гра?анском смислу, у смислу владавине ?акобинаца (помера?е конгреса савета од три на шест месеци!). Па и више: у таквом ста?у ?авни живот мора подив?ати: атентати, стре?а?а талаца итд.”

Роза Луксембург ?е развила посебну теори?у ?револуционарног марксизма” и ?револуционарног демократског соци?ализма” названу луксембургизам, те се залагала за? ?револуционарну соци?алистичку демократи?у”:

?Слобода само за присталице власти, само за чланове ?едне парти?е - били они ма како бро?ни - ни?е слобода. Слобода ?е увек само слобода онога ко?и мисли другачи?е. Не због фанатизма ?праведности”, него због тога што се у то? суштини исцрп?у?е све што ?е поучно, благотворно, што очиш?у?е у политичко? слободи, и ефекат те суштине изоста?е, ако ?слобода” постане привилеги?а.”

?Истори?ска зада?а пролетари?ата ?е, када доспе на власт, да уместо гра?анске демократи?е створи соци?алистичку демократи?у, не да уклони сваку демократи?у. Али соци?алистичка демократи?а не почи?е тек у обе?ано? зем?и када ?е створена подлога соци?алистичке економи?е, као готов божи?ни поклон добром народу ко?и ?е у ме?увремену верно подржавао шачицу соци?алистичких диктатора. Соци?алистичка демократи?а почи?е истовремено са руше?ем класне владавине и изград?ом соци?ализма. Она почи?е са тренутком осва?а?а власти од стране соци?алистичке парти?е. Она ни?е ништа друго него диктатура пролетари?ата.”

Када ?е револуци?а избила и у Немачко?, у новембру 1918. године, Роза Луксембург ?е одмах почела да агиту?е за соци?алну револуци?у:

?Укида?е владавине капитала, остварива?е соци?алистичког друштвеног реда — ово, и ништа ма?е, ?е истори?ска тема тренутне револуци?е. Ово ?е велики подухват, и не?е бити испу?ен за трен ока простим издава?ем неколико декрета одозго. Само кроз свесну акци?у радничких маса у граду и селу, ово се може остварити, само кроз на?вишу интелектуалну зрелост ?уди и неисцрпни идеализам се ова? ци? може спровести кроз све олу?е безбедно до луке.”

?Соци?ална револуци?а захтева да ?е власт у рукама маса, у рукама радничких и во?ничких савета. Ово ?е програм револуци?е. Дуг ?е, ме?утим, пут од во?ника — од ?чувара реакци?е” — до револуционарног пролетера.”

Радничка револуци?а подразумева демократска тела у ко?а могу бити изабране особе различитих клубова миш?е?а, као у узорно? Париско? комуни, ко?у су хвалили Карл Маркс и Фридрих Енгелс назива?у?и ?е ?коначно прона?еним обликом ослобо?е?а радничке класе” и ?диктатуром пролетари?ата”, што ?е у ствари само симболички по?ам ко?им се означава демократизаци?а друштва и демократска радничка власт директно подре?ена масама, ради корените промене система.

Чланови Париске комуне, изабрани у представничко тело од народа у свом су делова?у били непрекидно под контролом самог народа. ?ихов се рад став?а на дискуси?у и могли су бити опозвани сваког тренутка. Они су изабрани од народа и за народ. То ?е директна демократи?а, ко?а се заснива на активном учествова?у маса у власти. Кадровски састав изабраног представничког тела, т?. Савета ?е у сво?о? суштини био револуционаран. Ме?у присутним револуционарним стру?ама ту су били анархисти и соци?алисти, бланкисти и слободарски републиканци. Париска комуна ?е непрестано слав?ена ме?у анархистима и марксистима све до данаш?их дана, добрим делом баш због те различитости ори?ентаци?а, због успешне сарад?е ме?у разним револуционарним групама, због високог степена радничког самоуправ?а?а, те распушта?а ста?а?е во?ске и репресивних елемената.

Због немогу?ности пра?е?а светског економског напретка, привредне неефикасности, неспособности заштите ?удских права, културне инсуфици?енци?е те неосет?ивости за савремене друштвене тенденци?е, државнокапиталистички режими засновани на бо?шевизму и ле?инизму (т?. политици ко?а ?е у ма?о? или ве?о? мери углавном завршила у ста?инизму) су се урушили, али тиме и дали простор за нова лева промиш?а?а и нову леву аутентични?у афирмаци?у.

Левица и соци?ализам у 21. веку

Црвена застава, симбол покрета соци?алне правде и левице

Савремена левица тежи ума?е?у или превазилаже?у свих друштвених стратификаци?а. Савремена левица се залаже за ума?е?е неслободе, не?еднакости и несолидарности у друштву, ко?е узроку?е капитализам, а као кра??и ци? сво?их идеала заговара превазилаже?е, коренити раскид са системом светског капитализма и успостав?а?е друштвено-економског уре?е?а глобалног карактера утеме?еног на демократи?и у политичко-економско? сфери, те на демократски планирано? светско? производ?и и расподели. У пита?у ?е, дакле, систем производ?е и расподеле глобалног карактера ко?и би био у складу са потребама сваке по?единке и сваког по?единца, те глобалне за?еднице као целине, и ко?и би узимао у обзир носиве капацитете и услове регенераци?е животне средине. Коренити раскид са светским капитализмом би успоставио некапиталистичко бескласно уре?е?е за?еднице, чи?а би главна обележ?а требала бити: глобални карактер, за?едничко власништво, демократско управ?а?е, производ?а само за потребе и бесплатан приступ.

Заговара достиза?е глобалног некапиталистичког друштва ко?е би било базирано на индивидуално? и колективно? слободи, ?еднакости, солидарности и ме?усобно? помо?и, због чега тежи ума?е?у, превазилаже?у и коначном раскиду са свим облицима репреси?е, хи?ерархи?е и власти по?единца над по?единцем. Присталице ове политике сматра?у да ?е за остваре?е ових иде?а неопходно ума?ити, превази?и и остварити раскид са свим облицима ауторитарног начина организова?а. Због тога се организу?у у нове левичарске политичке странке, организаци?е и покрете.

Присталице савремене левице сво?е вредности и идеале надовезу?у на вишевековну традици?у еманципаторских борби прогресивних покрета и особа, радница и радника, те свих обесправ?ених, других и другачи?их.

Превазилаже?е институци?а капитализма са кра??им ци?ем радикалног раскида и корените трансформаци?е посто?е?ег система се одви?а:

• на политичком нивоу обликова?ем и изград?ом нових облика сарад?е за?еднице у саодлучива?у о ?авним пита?има, као што су демократска партиципаци?а од на?нижег до на?вишег нивоа одлучива?а (са ?авним скупштинама становништва или електронским скупштинама) и превазилаже?е демократизаци?ом представничког демократског система директним учеш?ем у саодлучива?у и делегатским демократским системом, уз поштова?е различитих клубова миш?е?а, те уво?е?е електронске демократи?е;
• на микроекономском нивоу са уво?е?ем облика за?едничког власништва произво?ача, стваралаца и креативаца, те демократским управ?а?ем путем директног учеш?а у саодлучива?у и делегатског демократског система;
• на макроекономском нивоу са превазилаже?ем тржишта и конкуренци?е као друштвених механизама ко?и у капитализму проузроку?у сталне кризе и са успостав?а?ем алтернативних начина координаци?е производ?е и расподеле добара, као што су сарад?а и об?еди?е?е производних ?единица у ?едну општу производну ?единицу уместо конкуренци?е и демократско планира?е уместо ?слепе” тржишне производ?е;
• у односу према животно? средини са ускла?ива?ем обима привреде у складу са носе?им и регенераци?ским способностима животне средине, те са одрживим и стабилним привредним разво?ем утеме?еним на редистрибуци?и ве? посто?е?ег богатства и истовременом уво?е?у еколошки прихват?ивих нових технологи?а, вештачке интелигенци?е, аутоматизаци?е и роботизаци?е;
• у односу према класном пита?у и идентитетским пита?има са превазилаже?ем како класних разлика изме?у рада и капитала тако и свих других облика не?еднакости, подре?ености и искориш?ава?а на друштвеном нивоу, а нарочито дискриминаци?е по основу личне карактеристике, као што су: раса, бо?а коже, друштвено порекло, национално порекло, етничка припадност, веза са ма?инским народом или ма?инском за?едницом, ?език, вероисповест или увере?е, политичко или друго миш?е?е, чланство у политичко?, синдикално? или друго? организаци?и, пол, родни идентитет, сексуална ори?ентаци?а, полне карактеристике, брачни или породични статус, ро?е?е, старосна доб, генетичке карактеристике, здравствено ста?е, инвалидитет или друга лична карактеристика.

?Радни ?уди света, у?едините се!”, ?едан од слогана левице

Капитализам ?е интернационални и глобални систем и све више ?е то бити сво?им да?им разво?ем, тако да ?е и антикапитализам мо?и да буде ?едино интернационални и глобални систем. Присталице ове политичке филозофи?е сматра?у да ова политика не може опстати у ?едно? зем?и или у пар зема?а, него да мора добити глобални карактер и због тога се залажу за превазилаже?е светског капитализма, т?. залажу се за прогресивни патриотизам и прогресивни космополитизам (прогресивна сарад?а и солидарност ме?у свим народима и зем?ама у град?и праведни?ег света).

Светски капитализам се може превладати ?едино глобалним антикапиталистичким покретом ко?и ?е у првом замаху првенствено уздрмати на?разви?ени?е зем?е светског капиталистичког центра, зато што су неразви?ене зем?е светске капиталистичке перифери?е и зем?е у разво?у светске капиталистичке полуперифери?е у зависном и подре?еном положа?у у односу на на?разви?ени?е зем?е светског капиталистичког центра.

Разумева?у?и ово ста?е, то не значи да се прогресивне снаге у неразви?еним зем?ама светске капиталистичке перифери?е и зем?ама у разво?у светске капиталистичке полуперифери?е до тада не могу залагати за реалне, неавантуристичке и неизолационистичке конкретне и непосредне, прогресивне и соци?алне политике и мере, за модернизаци?у, нову индустри?ализаци?у и бржи разво? сво?их дома?их економи?а путем активне економске улоге ?авног сектора, ?авних прописа, програма и сервиса.

На основу залага?а за превазилаже?е светског капитализма присталице ове политике се повезу?у са еманципаторским и прогресивним покретима и странкама из целог света. Борба се смешта у светски антикапиталистички покрет, ко?ег чине различити раднички и синдикални покрети, покрети за еманципаторска ?удска права и слободе, те нове левичарске странке, организаци?е и по?единци.

Светски соци?ални форум и мото ?Другачи?и свет ?е могу?”

Еманципаторски и прогресивни покрети за промену система се, наиме, организу?у на два начина. Са ?едне стране се организу?у као странке ко?е желе добити демократску политичку мо? и деловати као антисистемска власт, а са друге стране се организу?у као покрети ко?и се кроз демонстраци?е, директне акци?е и притиске боре за ме?а?е система, без же?е за формалним преузима?ем политичке власти. Идеална позици?а ?е ?еднаковредно удружива?е обе стратеги?е ме?а?а система за достиза?е истог ци?а: оних ко?и делу?у ванинституционално, и врше притиске за ме?а?е досадаш?их друштвених односа, и оних ко?и у формалном институционалном политичком простору ме?а?у политике и саме институци?е ко?е воде коренитом раскиду са посто?е?им системом.

Посто?е тенденци?е на левици да би се савремене левичарске странке требале градити и разви?ати као масовне, демократске странке без неприкосновених во?а, са унутраш?ом организаци?ом заснованом на принципима партиципативне демократи?е од на?нижег до на?вишег нивоа, показу?у?и тако сво?ом унутраш?ом организаци?ом за какво друштво се залажу.?

Термини као што су ?нова левица” или ?савремена левица” се користе и као синоними за различите соци?алистичке, екологистичке и савремене марксистичке странке, организаци?е и покрете, али се на?чеш?и придеви ?нова” и ?савремена” користе за разликова?е нове и савремене левице од концепата ?еднопарти?ског модела власти. Такве моделе су заступале такозване бо?шевичко-комунистичке парти?е 20. века, засноване на бо?шевизму и ле?инизму различитих стру?а (т?. политици ко?а ?е у ма?о? или ве?о? мери углавном завршила у ста?инизму). ?ихови експериментални модели покуша?а град?е ?соци?ализма у засебним зем?ама”, ко?и се у реалности своде на ?еднопарти?ски државни капитализам у засебним зем?ама у оквиру светског капиталистичког система и тржишта, сматра?у се недемократским и ауторитарним, те искрив?е?ем племените иде?е соци?алне правде. Нема антикапитализма без демократи?е и зато антикапитализам може да буде само демократски и глобални.

Начелна обележ?а савремене левице су: активна демократи?а и антиауторитаризам; антикапитализам; друштвени прогресивизам и антиконзервативизам; антимилитаризам (антиратна ори?ентаци?а); феминизам и антипатри?архализам; секуларизам, хуманизам и антиклерикализам; антирасизам и антиксенофоби?а; прогресивни патриотизам и прогресивни космополитизам (прогресивна сарад?а и солидарност ме?у свим народима и зем?ама у град?и праведни?ег света); антинационализам, антишовинизам, антинацизам и антифашизам.?

Види ?ош

• Демократски соци?ализам
• Слободарски соци?ализам
• Соци?алдемократи?а
• Марксизам
• Анархизам
• Анархокомунизам
• Зелена политика
• Антикапитализам

Литература

• Nove, Alec (2008). ?Socialism”. Ур.: Rosser, Mariana V.; J. Barkley Jr. Comparative Economics in a Transforming World Economy. MIT Press. стр.?53. ISBN?978-0-262-18234-8. ?A society may be defined as socialist if the major part of the means of production of goods and services is in some sense socially owned and operated, by state, socialised or cooperative enterprises. The practical issues of socialism comprise the relationships between management and workforce within the enterprise, the interrelationships between production units (plan versus markets), and, if the state owns and operates any part of the economy, who controls it and how.?”?
• Guy Ankerl (1978). Beyond Monopoly Capitalism and Monopoly Socialism. Cambridge, MA: Schenkman.?
• Barrow, Logie; Bullock, Ian (1996). Democratic Ideas and the British Labour Movement, 1880-1914. Cambridge University Press. ISBN?9780521560429.?
• Berlau, A Joseph (1949), The German Social Democratic Party, 1914—1921, New York: Columbia University Press?.
• Brandal, N.; Bratberg, ?.; Thorsen, D. (2013). The Nordic Model of Social Democracy. Palgrave Macmillan UK. ISBN?978-1-137-01326-2.?
• Donald F. Busky (2000). Democratic Socialism: A Global Survey. Greenwood Publishing. ISBN?978-0-275-96886-1.?
• Cohen, G. A. (2009). Why Not Socialism?. Princeton University Press. ISBN?978-0-691-14361-3.?
• G.D.H. Cole, History of Socialist Thought, in 7 volumes, Macmillan and St. Martin's Press, Palgrave Macmillan, 2003 reprint; 7 volumes, hardcover, 3160 pages. Cole, G. (1965). History of Socialist Thought: 7 Volume Set. Palgrave Macmillan UK. ISBN?978-1-4039-0264-1.?.
• Draper, Hal (1966). ?The Two Souls of Socialism”. New Politics. 5 (1): 57—84.?
• Michael Ellman Socialist Planning. Cambridge University Press; 3 edition. Ellman, Michael (2014). Socialist Planning. Cambridge University Press. ISBN?978-1-107-42732-7.?
• Friedrich Engels, Socialism: Utopian and Scientific, Pathfinder; 2r.e. edition (December 1989). Engels, Friedrich (1989). Socialism: Utopian and Scientific. Pathfinder Press. ISBN?978-0-87348-579-1.?
• Friedrich Engels, The Origin of the Family, Private Property and the State, Zurich, 1884. LCC?HQ504.E6
• Beckett, Francis, Clem Attlee, Politico's. Beckett, Francis (2007). Clem Attlee. Politico's. ISBN?978-1-84275-192-3.?
• Albert Fried and Ronald Sanders, eds., Socialist Thought: A Documentary History, Garden City, NY: Doubleday Anchor, 1964. LCCN?64-11312.
• Frances Goldin, Debby Smith, Michael Smith. Imagine: Living in a Socialist USA. Harper Perennial. Goldin, Frances; Smith, Debby; Smith, Michael (2014). Imagine: Living in a Socialist USA. HarperCollins. ISBN?978-0-06-230557-2.?
• Hain, Peter (26. 1. 2015). Back to the future of Socialism. Policy Press. ISBN?978-1-44732-166-8.? (26 January 2015).
• élie Halévy (1948). Histoire du Socialisme Européen. Paris: Gallimard.?.
• [[Michael Harrington]], Socialism, New York: Bantam, 1972. LCCN?76-154260.
• Michael Harrington (2011). Socialism: Past and Future. Arcade Publishing. ISBN?978-1-61145-335-5.? /Little, Brown, 1989
• Roy Hattersley Choose Freedom: The Future of Democratic Socialism, Penguin. Hattersley, Roy (1987). Choose Freedom: The Future for Democratic Socialism. Penguin. ISBN?978-0-14-010494-3.?
• Hayes, Carlton J. H. (1917). ?The History of German Socialism Reconsidered”. The American Historical Review. 23 (1): 62—101. JSTOR?1837686. doi:10.2307/1837686.?
• Jesús Huerta de Soto, Socialismo, cálculo económico y función empresarial (Socialism, Economic Calculation, and Entrepreneurship), Unión Editorial. Soto, Jesús Huerta de (1992). SOCIALISMO, Cálculo económico y función empresarial. Unión Editorial. ISBN?97884-7209-420-8.?.
• Itoh, Makoto (1995). Political Economy of Socialism. London: Macmillan. ISBN?978-0-333-55337-4.?
• Kitching, Gavin (1983). Rethinking Socialism. Meuthen. ISBN?978-0-416-35840-7. Архивирано из оригинала 18. 1. 2008. г. Приступ?ено 29. 7. 2017.?
• Lamb, Peter; Docherty, J. C. (2006). Historical Dictionary of Socialism (2nd изд.). Lanham: The Scarecrow Press. ISBN?978-0-8108-5560-1.?
• Lange, Oskar (1938). On the Economic Theory of Socialism. Minneapolis, MN: University of Minnesota Press. LCCN?38012882.?
• Lebowitz, Michael A. (2006). Build It Now: Socialism for the Twenty-First Century. NYU Press. ISBN?978-1-58367-145-0.? , [1]. .
• George Lichtheim, A Short History of Socialism. Praeger Publishers, 1970.
• Maass, Alan; Zinn, Howard (2010). The Case for Socialism. Haymarket Books. ISBN?978-1-60846-073-1.? Haymarket Books, 2010 (Updated Edition).
• Marx, Karl; Engels, Friedrich (1968). Karl Marx and Frederick Engels: Selected Works. Lawrence and Wishart. ISBN?978-0-85315-181-4.?
• Marx, Karl; Engels, Friedrich (2002). The Communist Manifesto. Penguin. ISBN?978-0-14-044757-6.?
• Ralph Miliband (1994). Socialism for a Sceptical Age. London: Polity Press.?
• Joshua Muravchik (2002). Heaven on Earth: The Rise and Fall of Socialism. San Francisco: Encounter Books. ISBN?978-1-893554-45-0.?.
• Newman, Michael (2005). Socialism: A Very Short Introduction. Oxford University Press. ISBN?978-0-19-280431-0.?.
• Bertell Ollman, ур. (1998). Market Socialism: The Debate among Socialists. Routledge. ISBN?978-0-415-91967-8.?
• Leo Panitch, Renewing Socialism: Democracy, Strategy, and Imagination. Panitch, Leo (2. 8. 2001). Renewing Socialism: Democracy, Strategy and Imagination. Avalon. ISBN?978-0-8133-9821-1.?CS1 одржава?е: Формат датума (веза).
• Emile Perreau-Saussine, What remains of socialism?, in Patrick Riordan (ed.), Values in Public life: aspects of common goods (Berlin, LIT Verlag, 2007), pp.?11–34
• Pipes, Richard (2000). Property and Freedom. Vintage. ISBN?978-0-375-70447-5.?.
• David Reisman, ed (1996). Democratic Socialism in Britain: Classic Texts in Economic and Political Thought, 1825–1952. ISBN?978-1-85196-285-3.?CS1 одржава?е: Текст вишка: списак аутора (веза) Chatto and Pickering. (Includes texts by William Morris, George Bernard Shaw, GDH Cole, Richard Crossman and Aneurin Bevan.)
• Rosser, John Barkley; Rosser, Marina V. (2004). Comparative Economics in a Transforming World Economy. Cambridge, MA: MIT Press. ISBN?978-0-262-18234-8.?.
• Maximilien Rubel and John Crump, Non-Market Socialism in the Nineteenth and Twentieth Centuries. Rubel, Maximilien; Crump, John (1987). Non-market Socialism in the Nineteenth and Twentieth Centuries. St. Martin's Press. ISBN?978-0-312-00524-5.?.
• Sassoon, Donald (1998). One Hundred Years of Socialism: The West European Left in the Twentieth Century. New Press. ISBN?978-1-56584-486-5.?
• Bhaskar Sunkara (editor), The ABCs of Socialism. Verso. Sunkara, Bhaskar (2016). The ABCs of Socialism. Verso Books. ISBN?978-1-78478-726-4.?
• Norman Thomas Democratic Socialism: a new appraisal, League for Industrial Democracy, 1953
• Jim Tomlinson (1997). Democratic Socialism and Economic Policy: The Attlee Years, 1945–1951. Cambridge University Press. ISBN?978-0-521-55095-6.?
• Verdery, Katherine (1996). What Was Socialism, What Comes Next. Princeton. ISBN?978-0-691-01132-5.?
• Webb, Sidney (1889). The Basis of Socialism – Historic. Library of Economics and Liberty.?
• James Weinstein, Long Detour: The History and Future of the American Left, Westview Press, hardcover, 272 pages. Weinstein, James (2003). The Long Detour: The History and Future of the American Left. Basic Books. ISBN?978-0-8133-4104-0.?.
• Peter Wilberg, Deep Socialism: A New Manifesto of Marxist Ethics and Economics. Wilberg, Peter (2003). Deep Socialism: A New Manifesto of Marxist Ethics and Economics. New Gnosis Publications. ISBN?978-1-904519-02-7.?.
• Edmund Wilson, To the Finland Station: A Study in the Writing and Acting of History, Garden City, NY: Doubleday, 1940. LCCN?40-34338.

Спо?аш?е везе

• Socialism на веб-са?ту Curlie?(?език: енглески)
• ?Соци?ализам”. Internet Encyclopedia of Philosophy.?
• Cuban Socialism from the Dean Peter Krogh Foreign Affairs Digital Archives
• ?Ely, Richard T.; Adams, Thomas Sewall (1905). ?Socialism”. New International Encyclopedia.?
• What is Democratic Socialism? Q & A
• Joseph Schwartz and Jason Schulman Towards Freedom: The Theory and Practice of Democratic Socialism
• Works and Internet Archive of Rosa Luxemburg
• Ralph Miliband; Marcel Liebman. "Beyond Social Democracy"
• Democratic socialism, explained by a democratic socialist. Meagan Day for Vox. August 1, 2018.